сте́ћак, ћка, m.(у Имоск.отесан камен који се меће на гроб или за каку другу биљегу. Онамо на старинскијем гробовима има великијех стећака, који нијесу у земљу закопани, него онако стоје на плочама које су по гробовима. Оваки је стећак око два аршина дугачак и мало што мање висок, а око једног аршина дебео. У врху је срезан као кров на дугачкој кући. На највише овијех стећака имају с обадвије стране (на ширини) изрезани врло ружно различни ликови, н. п. с лица људи на коњма с мачевима и с копљима у руци, гдјекоји тјерају јелена и већ га стигли и копљем ударили, а више овијех ликова гдјешто има по звијезда и мјесец; а с наличја стоје три човјека пјешице напоредо, па двојица држе међу собом крст, а трећи се ухватио за њих као да играју. Оваковијех стећака ја сам видио много око пута из Сиња у Имоски, особито иза села Цисте близу Мрљавчеве градине и према Имоскоме на брду које се зове Побој; а видио сам их неколико и у селу Загвозду(враћајући се из Имоскога другијем путем) близу сеоске цркве, али изван порте, и запитавши сељаке који се ондје у крчми десе, какво је оно камење, одговоре ми: „старовирско “ (а они су сви кршћани). Неки Каргл, који је као чиновник над шумама прије мене путовао по онијем крајевима, казивао ми је да је на једном стећку код Цисте нашао одозго (као на крову) натпис (нашијем словима), који ми је и дао преписан како га је он преписао не пазећи ни на слова ни на ријечи. Ја сам послије пролазећи онуда завиривао око стећака, и натписа никако нијесам могао наћи, него оданде много даље видио сам на једноме с лијеве стране пута гдје се познаје да је натпис на њему био, па ваљада од кише и праха тако зарастао у камен да се ништа не може разликовати ни прочитати. У првој врсти онога натписа што ми је Каргл дао, ја бих рекао да стоји: „ овди лежи добра жена“, пошљедња ријеч могла би се читати: „братиомъ“. Читао сам негдје у Биоградскијем новинама да је неко и у Србији налазио оваковога камења, и чини ми се у Рађевини у селу Дворској и негдје у Шумадији.