Српски рјечник

стријѐла, f. (pl. стри̏јеле) [јуж.] 1. der Pfeil, sagitta. 2. громовна, Donnerkeil, fulmen. 3. понајвише pl. стријеле, греде које се изнутра исприкивају унакрст (од балвана на греде) кад се превлачи читава зграда. Овако утврђена Јаребичка црква у Јадру, која је сасјечена од дебелијех греда и 73 стопе у опанцима дугачка, 32 стопе широка, с кровом од једанаест редова шиндре високијем, превучена је читава на прекретима и ваговима 35 стопа, и сад још стоји као и прије што је стајала, а на пређашњему њезину мјесту сазидана је нова од камена. cf. прекрет [1], ваг.

Речник дубровачког говора

/ стрије́ла / изр. стрије́ла те бо̀жја̄ (не) у̀била гром те убио, муња те (не) убила.До̏кле ћеш лудо̀ват, стрије́ла те бо̀жја̄ (не) у̀била!