Речник косовско-метохиског дијалекта

сту̏ба, е ж. и сту̏бе, сту̑ба ж. мн. мердевине, лествице, басамаци: Код цр̑кве, испод сту̑ба (ген. мн.). Пећ.Па̏о од сту̏бе те до̏ле.Да̑ј ми једа̑н час ту сту̏бу да се при̏пнем у пле̑мњу.У В. и Br. Iv. stȕbe ж. мн.