РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

сту̀блина, f. 1. ein hohler aufrechter Stamm als Wasserbehälter, truncus cavus aquae colligendae. Гдје вода из земље слабо извире ондје се одозго метве стублина и у земљу се око извора укопа, пак се из ње послије вода захвата. cf. [дубило]; убао. 2. (у Рисну) шупље велико дрво, од којега би се споменута стублина могла начинити. [cf. стуглина].

Речник говора јужне Србије

стубли́на ж чесма. Шупље дебело дрво („стубал”) постави се где је извор, па се из њега захвата вода. Понегде се у то дрво увлачи тање шупље дрво из којега избија вода. Таква чесма је стублина.
Стубли́на ж чесма у Стајковцу; извор у Великом Буштрању.

Речник говора Прошћења

стублѝна, -е̄, ж. — шупље буково дрво, користи се на изворима за хватање воде, а у домаћинству за чување жита.