тарака̏т, тарака̑м несвр. претурати, претурајући тражити нешто: Ене̑ га тарака̑ по ку̏ће. — Са се: Не̑ћу да ми се тарака̑ ку̏ћа. — У В. и Br. Iv. н. Реч је могла постати од тур. tarak или од грч. η҅ ταραχή смутња; ο҅ ταρακτής који дрма, меша, мути; ταράζω мешати, мутити, љуљати; τό τάραγμα и ο҅ ταραγμός љуљање, мешање, колебање.