Речник косовско-метохиског дијалекта

тахта, е ж. полутка штављене коже, пола тулума коже за поставу. Две тахте = један тулум. У ДК. забележено је 1766. год. у с. Грапцу: Писа Вꙋчић ћꙋрчіа в҃ тахте. У Вучитрну 1771 год. записано је: Писа Смила тахтꙋ, Мика в҃ тахте.Перс. tahta им. треница, даска; половина тулума учињене коже, крзна за поставу. = као прид. дрвен, од дрвене грађе. У В. и Br. Iv. н. Исп. та̑та.