Српски рјечник

те̑г, m. (loc. те́гу) 1. der Zug, tractus: Примакли ти коњи на путу, а волови кад били на тегу (кад се напија); коњи једнаки (или неједнаки) на тегу. 2. Хрв.) das Gewicht, pondus: десет вагана тешкога тега; крух лакога тега (т. ј. овас, ситна проха, и т. д.). 3. Хрв.) die Saat, sementis, vide љетина, cf. усјев: какви су тези у вас. 4. Ц. г.) vide повјесмо (cf. тежина).