те̏гљит, те̏гљим несвр.1.а)потезати, вући: Те̏гљи ко̏ла, те̏гљи воло̏ве. — Не̑ћу да те̏гљу воло̏ви. — Па ју те̏гљи за раме̑ња. — Ши̑б га те̏гљи.Гојб.—2.б)привлачити, вући к себи: Во̏да га те̏гљи.Пећ. — Те̏гљи ги ср̏це.—3.в)патити, трпети муку: Сви те̏гљију му̏ку. — Му̏ку ти те̏гљи.Гојб. — Оста̏више да те̏гљимо му̏ку.БП. — У̑ста збо̏ру, гузи̏ца те̏гљи (н. посл.). Клв. — Ја што сам те̏глијо, ни̏коме Бо̑г да не да̑ — Што чини̑, још не те̏гљи. — Са се, отимати се: Те̏гљу се воло̏ви ка ку̏ће. — Те̏гљи се де̑те, о̏ће код ма̑јке. — У В. и Br. Iv.tȅgliti, tȅglîm несвр.