Српски рјечник

те̑жа, f. die Schwere, gravitas, pondus. cf. [1 тежина]; тегоба.

Речник говора Прошћења

те́жа, -е̄, ж. — 1. тешкоћа, тегоба. — Тежа ће ме нека убити. 2. изнемоглост. — Освојила ме тежа, отежо сам, никуј не могу.