те̏пат, те̏пам и те̏пљем несвр.бити, тући: Но̏си алти̏ју, о̏ца те̏па. Клв. — Са се: Те се би̏јем и те̏пам кај во̏да з бре̏говима. — Те̏пам се да̑н и но̑ћ. За ко̏га? — Све̏ за ва̑с. — Да гле̏дам да се те̏пље сто̏ка. — Ваља̑ да се те̏пље. Клв. — У В. и Br. Iv.tȅpati, tȅpȃm несвр., али друго значи.
Речник дубровачког говора
те̏пат, -а̄н несвр.1.говорити с потешкоћом услијед неке говорне мане. – Ка(д) се што̏ снѐрва̄, по̏чме̄ те̏пат.2.говорити дјетету, али и одраслом, од миља. – Те̏пају јѐдно дру̏го̄му ко да су дјѐца.