Српски рјечник

ти̏ца [птица ([втица])] f. (pl. gen. ти̑ца̑) der Vogel, avis. cf. тјеца.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Тица, е ж. и. с. у општ. обрињској, срез дренички. — У В. и Br. Iv. н.

Речник дубровачког говора

ти̏ца ж птица.Ка̏ко се зо̀ве̄ та̑ ти̏ца што та̀ко̄ пје̏ва?

Речник говора Прошћења

ти̏ца, -е̄, ж.1. птица. 2. фиг. мало дијете.Помешће ми се данас она тица за стоком.