това̑р, а м., ген. м. то̏вара: Това̑р др̏ва. — Сас това̏ре донесу̏ју. — У Дубр. тòвар магарац. Тур. tavar домаћа животиња, стока. У Анадолији често значи
овца.
то̀вар м ген. мн. то̏ва̄ра̄ 1. магарац. – То̀вари су се вежи́вали у̀ Та̄бору и није́су у̀лазили у̏ Гра̄д. 2. погрдно за мушку собу у значењу магарац. – Ко̀јӣ те је то̑ то̀вар по̀сло̄ к на̏ма? – Ба̏ш је то̀вар кад је мо̏го̄ то̑ учѝнит! 3. мјера за количину дрва, онолико колико може понијети магарац. – До̀нијеће ми су̏тра Лу́ко то̀вар др̀ва̄ з Бр̀гата. 4. врста морске рибе, ослић (Merlucius vulgaris). – Исфѐтала сан то̀вара па ћу га ѝспригат. – изр. ве̏ликӣ то̀вар одарстао дјечак. – О̑н је ви̏ше ве̏ликӣ то̀вар, а и̏гра̄ се ко дије́те! не̏ зна̄ то̀вар што̀ је петру̀син каже се кад неко не цијени оно што је укусно, добро, вриједно и сл. – За о̀бједа је би̑ло ри̏бе̄ на гра̀делама, а о̑н не̏ зна̄ то̀вар што̀ је петру̀син, па не̑ће ни да про̑ва̄! ви̏ше̄ ти Бо̑г до̑ до̏ба̄ра̄,
него је у̀ Пуји то̏ва̄ра̄ (тако се наздравља у Пониквама код Стона).