Српски рјечник

то̀чак, чка, m. 1. das Rad, rota. cf. коло [1], [котач, текун]. 2. die Röhre am Brunnen, fistula putei. 3. ein Rohrbrunnen selbst, puteus fistularis. [vide чесма].

Речник говора јужне Србије

то́чак м бицикл. „Све сас то́чак и́де на рабо́ту” (Врање).

Речник дубровачког говора

то́чак, то́чка m ген. мн. то̑ча̄ка̄ испуст кишнице с крова направљен са стране зграде (нпр. на цркви св. Влаха у Дубровнику има таквих испуста у облику буцмастих лица, кроз уста којих, када пада киша, излази вода).Фа̏ца му је до̀шла ко то́чак све̑то̄га Вла́ха.