Српски рјечник

1. тр̑к, m. (loc. тр́ку) der Lauf, cursus [cf. трка 1]: Тако ми мога брка, | биће око куће трка; убио зеца у трку; Трком трчи низ бијелу кулу.
2. тр̏к, in der Redensart: трк на поље, шет у кућу. cf. трч.