тр̏лица, f.1.die (Flachs-) Breche, frangibulum [videтијесак]. 2.der Ast, womit der Auffangende auf den [1]клис[1] auspaßt, ramus captantis τὸνклис. 3.(у Дубр.)videтржница.
Речник говора јужне Србије
тр́лица жиздубљена дрвена направа на којој се одваја влакно конопље од трске(Барбаце).
Речник дубровачког говора
тр̏лица жкухињски ваљак који служи за развлачење тијеста, оклагија. – Тр̏лица те че̏ка̄ на тр̀пези.су̑х ко тр̏лицаврло мршав. – До̀шла је су́ха ко тр̀лица о̀ткад је све̏ у̀ кући на њо́ме.