тру̏п м врста крупне плаве рибе. – Ку́пила сан да̀нас ли̏јепӣ бо̏кӯн тру̏па.
тр̏уп — оном. узв. за подражавање удара, пада. — Он чим уљегне у собу, труп, с́едне.
тру̑п, тру́па, м. — тијело без главе. — Само су му труп нашли, а главу су Турци однијели.