1. ту̑ прил.: А. Де̏ је. — Б. Ни̏је ту̑. — Уле̏го у во̏ду до̏ри до ту̑. — У В.ту̑.
2. ту̏ ускл.: Ту̏, да му ..... ма̑јку, што те̑шко би̑ло! — Ту̏ бре, што рђав чо̏век бе̏ше би̏јо!Исп.пу̏.
тӱ̏, в.тy̏: Тӱ̏ бре, што па̏с чо̏век беше би̏јо! — Тӱ̏ бре, и̏ч инса̑ф не̑си има̏о!
Речник говора јужне Србије
ту(обично поновљено) узв.узвик којим се гоне свиње(Собина).
Речник дубровачког говора
/ту̑/изр.што̀ ти (га) је, ту̑ ти (га) јеу значењу: из ове се коже не може; тако је и ништа се не може промијенити. – Та̀ко је то̑: што̏ ти га је, ту̑ ти га је, ма жи́вљет се ѝ даље̄ мо̑ра̄.