РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

у̀дарити [удрити], ри̑м v. pf. 1. у што, auf etwas schlagen, percutio. [cf. бубнути, бунити, гарнути, генути, депити, депнути, дернути, дупити; лупити, лупнути; врезнути, одадријети 3, одајачити, одалачити, ћопнути]. 2. на кога, stoßen, incurro; überfallen, invado, [cf. овлаисати]. 3. на кога, на што [cf. ринути 2], den Weg einschlagen, viam ingredi versus —. 4. киша, sich ergießen, effundi; снијег; [cf. обратити 2. 4а. крв из носа. 5. legen, thun auf etwas, impono, н. п. обруч на кацу, седло на коња, хаљине на се или на слуге; Удри пиће на голиће; Удри, браца, пуца низ њедарца. 6. кога на колац, spießen, adigere stipitem per medium hominem: А војводе на коље удрите. 7. у што, sich legen, nitor: ударило све у трговину, у писање књига и т. д. 8. муке ударити коме, auf die Folter bringen, in tormenta dare. — 8a. ударити кога на муке, auch на шибу. — 8b. ударио сам на муку. — Маргиналија I. издања. 9.  ударити нокат, т. ј. побјећи: Ударише нокат уз Бањане. 10.  удари га гуја, т. ј. уједе: Превари се, удари га гуја. 11. ударити печат, жиг.

Речник говора Прошћења

у̀дарӣти, -ӣм — 1. лупнути, треснути. — Не ударај то дијете више. 2. бити немиран. — Смирите се ђецо, не ударајте. 3. заударати. — Ова (х)рана удара мало, тешко се може јести. 4. падати. — Удари киша напољу. 5. штетовати. — Ударио сам на штету. 6. нападнути. — Удари непријатељ. 7. загнати се. — Ударише вуци у овце.