у̀зе̑ти, у̏зме̑м, v. pf. [cf.узести] 1.nehmen, sumo. 2.узети град, шанац и т. д., einnehmen, capio. [cf.примити3, прихватити3; покорити]. 3.дјевојку, ein Mädchen, z. B. sie heirathen, ducere uxorem. 4.kaufen, emo [vide1купити]; daher der Scherz, н. п. А. Узећу ти капу. | Б. Узео бих и ја, да ми ко да, него ти мени купи. 5.н. п. шта си узео ту викати. [videпочети]. cf.стати[6], заокупити. 6.узети, н. п. кућу на се, т. ј. заклонити се за њу па отићи од ње управо да се с друге стране не може видјети. Опомињем се да су једном, још у моме дјетињству, дошли кући нашој Турци који су гонили некаквога попа. Ујутру пред што ће поћи заиште се поп да изиђе за вајат на поље. Турци му то допусте, и један од њих остане с ову страну вајата чекајући док он за вајатом своју потребу сврши и врати се на траг; али он, као што сам онда чуо гдје се говори, узме вајат на се, и преко башче побјегне у шуму.
Речник говора Прошћења
у̀зе̄ти, у̏зме̄м — заклонити се. — Узео кућу на се (заклонио се иза куће) и побјеже.