Српски рјечник

у̀кинути, не̑м, v. pf. 1. aufheben, abschaffen, aboleo. 2. abreißen, avello, vide узабрати, cf. ушчупати: Укинула цвијет од ружице | Па је ружу Васу даровала. 3. н. п. главу, abhauen, praecido [vide осјећи 1]: Неколико глава укинуо. 4.  кога с гласа, т. ј. убити [1]: Посред паса, укиде га с гласа.