Српски рјечник

у̀нијети, унѐсе̑м (у̏нио, у̏нијела, ло) v. pf. (јуж.) 1. hineintragen, infero. 2. Ц. г.) davon tragen, aufero, cf. [vide] однијети: Унесе га на плећи јуначке. 3. Ц. г.) унијети нож у стоку, т. ј. почети сјећи заплијењену стоку кад сустигне поточ па хоће да је отме.