упр́дети(ист.), упр́дити(зап.), упр́дјети(југоз.) и упр́ђети(јуж.), пр́ди̑м v. pf.videубити[1], erschlagen, percutio. У Србији се ово говори као у шали, али у Далмацији и у Хрватској говори се баш од збиље: кад сам ја 1838 године путовао по Хрватској и по Далмацији, дође у Лици у селу Смиљану лаћману Николи Боројевићу један старац да се тужи како је неко хтио да га убије, и извадивши из торбе камен пружи му га говорећи: „Ево, господине, овијем је ћео да ме упрди.“