Српски рјечник

1. упу́тити, у̀пу̑ти̑м, v. pf. кога, anweisen, monstro viam, dirigo, [cf. навијестити 2, напутити, пропутити.]
2. у̀путити, ти̑м, v. pf. Дубр.) vide спутити [1].