у̀тина, f.vide [1ћук] ; cf.сова: Трепавице од утине крила.
Речник косовско-метохиског дијалекта
у̏тина, е ж.буљина. Чупавом, неочешљаном, разбарусаном чељадету каже се : Кака̏ си кај у̏тина. — Исп. арап.hud hud, тур.čauš kuši. — У Br. Iv. ùtina ж.У RJA. 1. hùtina ж.