фа̏ра, f. стражњи крај од лађе, гдје се думенише, das Hintertheil des Schiffs, puppis. cf. варка [3].

фа̏ра, е ж. врста, сој, племе, багра, род: У на̏шу фа̏ру ни̏је има̏о лова̑ч. БП. — У псовци: ..... ти тво̏ју ци̏ганску фа̏ру. — Така̑ ги је фа̏ра. — У RJA. н. са овим значењем. Арнаут. fȃr и fȃra семе, врста: ni far некакав; čvar какав и сл.; farue истребљен, утрвено семе. исп. нгрч. ή φάρα племе.