фи̏шек,
фи̏шека и
фише̏ка м. 1. хартија упредена тако да је при дну шиљак а горе отворено, као што праве бакали, кад се у њих купи каква роба у прашку, зрну: Да̑ј ми за ше̏с па̑ра у један
фи̏шек а̑л бибе̑р и за ше̏с па̑ра јо̏пет у
фи̏шек цр̑н бибе̑р. — У
фише̏це зави̏јо ли̏ре. — 2. метак од ватреног оружја: Је̏сте ли ви̏дели каки су
фише̏ци од мамзе̑рке. —
Фише̏ке (ак. мн.).
БП. — Тур.
fišenq им., просто-народ.
fišeq. — У RJA.
fìšek м.