1.ха̏к [1ак], * m.1.der Lohn, die Besoldung, stipendium, merces. cf.[vide]плата. 2.хак му је, das hat er verdient! es ist ihm recht geschehen , habet, habet sibi. 3.доћи коме хака главе, zu Grunde richten, perdo: И кад њему хака главе дођох.
2.ха̑к [2ак], m.душак, Hauch, halitus, cf.[2]ак[1]: Пасји хак мора не мути .
Речник косовско-метохиског дијалекта
ха̏к поред обичног а̏к: Уле̏го сам му у ха̏к. — Ха̏к и̏маш да му зале̑пиш је̏дну шља̏кавицу.