хтје̏ти, хо̀ћу, [хотјети, кћети, (ћети), тјети] v. impf.(југоз.)1.wollen, volo. 2.lieb haben, amo: добро га хоће(у Дубр.), добро се хоће, т. ј. пазе се; Намамићу кога хоћу, | Нек издере јеменије; | Кога не ћу, и већма. | Нек издере и четвере.3.хоће се н. п. за тај посао много труда, man braucht, еs ist nöthig erforderlich, opus est: Јер сам се скоро вјерила | Па ми се хоће дарови. 4.шта се хоће?шта ћеш де!was ist zu thun!