Српски рјечник

хље̏бац, хље̏пца, [љебац], m. (јуж.) 1. Србији, у Босни и Херцеговини), dim. v. хљеб, н. п. да ти да мајка хљепца (говоре жене дјеци). 2. (лебац) војв.) der Laib Brot, н. п. по што је овај хљебац? велики хљебац и т. д. (и слабо се говори у коме другом падежу осим именителнога и винителног). [vide хљеб 2].