црепу̏ља, е ж. од црне печене земље плитак суд у коме се пече хлеб, пошто се претходно на ватри усија. Црепуља има на средини рупу да се може ожегом дићи са ватре: Пече̑ ле̏ба у цре̏пуљу.
Црепуља и. с. у општ. беримској, срез митровачки. У ДК. помиње се више пута: 1765 год. Црепꙋла. 1766 год.: Село Црепꙋла. 1778 год. била је у нурији некаква попа Јована. — У RJA. Crèpuļa ж. а), као име места н.