ча̏рк, ча̏рка м. 1. обично зупчаст точак у разним алатима и справама: Има ча̏рк па се обр̏ћа. — Ча̏ркове од са̑та не ваља̑ да се заде̑вају. — 2. баштованџиски долап. — 3. Ча̏рк м. име потеса код с Дрвара у општ. чичавичкој. — У RЈА. 2. čarak, čȁrka м. Перс. čerh, тур. простонародски čark им. точак на једној машини који се окреће и махом тиме чини да дотична справа ради; машина од сваке
врсте са точковима; фиг. срећа, судбина.