1. ча̑с,
ча̑сти ж. поштовање; чашћење, поклон, напојница: Ча̑с да̄ва̏о, ча̑с доби̏јо. — Фа̑ла ча̑сти, фа̑ла љӯба̏ви (тако захваљује гост домаћину у здравици). Расн. —
У RJA. čȃst, čȁsti ж. 2. ча̏с, а м. не значи сат, него тренутак, неко неодређено, но у сваком случају, кратко време: До̑ђи једа̑н ча̏с не̏што да ти ка̑жем (тј. на кратко време). — Ча̏с поцрвени̑, ча̏с побле̄ди̑. — Ча̏с једно ча̏с дру̏го (тј. сад). — Чо̏век ча̏с иза̏рчи па̏ре (м. за ча̏с). — Ȁјде у добри̑ ча̏с! (Тур. исто тако: Eji saatda olsunlar! фраза која се
употребљава при спомену злих духова или рђавих људи). — Ȁјде за ча̏с да пренесе̑мо де̑те у собу (показује радњу која не траје дуго). — Сва̏ки ча̑с(ча̏с) (тј. непрекидно, често): Ја не ми̏лујем тако̑ сва̏ки ча̏с да ми се досађу̏је. — Ма̏ло ча̏с(пре кратког времена): Ма̏ло ча̏с ту бе̏ше, па не знам де ȍтиде. — У RJA. čȁs м.
/ ча̏с / изр. зо̑ му се ча̏с зго̀дијо клетва упућена некоме. – Ко̀лико је зла̏ учѝнијо, зо̑ му се ча̏с зго̀дијо! је̏сти ко у̀ зо̄ час јести плахо, брзо, без жвакања. – Ва̏зда је̏де̄ш ко у̀ зо̄ час! чѝнит не̏што ко у̀ зо̄ час радити нешто пренемажући се, преко воље, невољко. – Све̏ што̏ чѝнӣ чѝнӣ ко у̀ зо̄ час. о̀(д) часа до̀ часа изненада. – У̏мро̄ је о̀(д) часа до̀ часа. и̏стӣ ча̏с одмах. – Хо̏мо и̏стӣ ча̏с у̀ њӣх ви̏ђет за̏што нас и̏штӯ.