чедо, а ср. дете, син или кћи. У ДК. записано је у с. Иричићима: Кућа ѳомашевића, писа Никола м(илостињу) себе за здравие и чедꙋ Томашꙋ за здравие. 1766. год.: Село Маковац, писа Дмитар а҃ грош свемꙋ домꙋ за з(дравие). Писа Іана і҃ пара себе и чедꙋ Николе. — У RJA. čȅdo ср.