Српски рјечник

чѐкић,* чекич[*], m. 1. der Hammer, malleus. [cf. чаканац 2]. 2. [vide кашилук] cf. чарак: Потле чекић који ватру гради.

Речник косовско-метохиског дијалекта

че̏кич, чеки̏ча м. Исп. че̏кић врста алата у калајџиници у Пећи.У RJA. čèkič м. Тур.čeqîǵ им. двокраки алат који има једну страну затупљену и тешку за куцање, а друга удешена да деље или развија и вади ексере.