- Расковник: речничка платформа

чѐкрк,* m. 1. Spulrad, rhombus. [cf. летњак, лечаник, 1 сукало, цјевњак 2]. 2. кад се што у висину диже, die Winde, Kloben, Hebezeug, artemon, trochlea [cf. стопа 2]: И тринесто ноја тице крило, | Па се крило на чекрк окреће, | Те казује који вјетар пуше.

че̏крк, чекр̏ка м.; чекр̏ци м. мн. 1. справа на којој жене намотавају пређу на цеви. – 2. у мн. тако се зове нарочита справа у мутавџиници. 3. витао, колотурице и сл.: Ди̏гоше га на че̏крк. Тур. čykryk им. витао на бунару; справа за намотавање цеви и многе друге направе сличног облика.– У RJA čèkrk м.

Чекр́к (Чакь́р) м надимак хајдука Младена Стојановића из рода Чекрци.

Српски рјечник

Речник косовско-метохиског дијалекта

Речник говора јужне Србије