че̏лик, че̏лика и чели̏ка м.1.познати метал који се негде зове надо: Твр̑д кај че̏лик. — Нож без чели̏ка не ваља̑.2.врста клиса којим се деца играју. За игру челика има једно дрво четвртасто до 30 см. дугачко коме су крајеви задељани у супротном правцу. Играч че̏лик баци, а после је штапом, који се овде зове мачу̏га, дужан да га тера у оном положају који је заузео у првом паду или онако како падне кад га штапом поткечи. Друга дeца чекају да га ухвате или штаповима га одбијају натраг, за то што противник има да гађа преко рупе положени штап играчев и, ако га не погоди, има играча на леђима да носи са оног отстојања које је уговорено. Приликом погађања колико челик оде далеко од штапа тај се простор мери мачу̏гом и колико штапова толико чу̏лова и кад се напуни мера, победилац јаше побеђеног и мора га носити на отстојању које је уговорено. Први се играч одређује хватањем у штап. Први пут играч намести челик преко једне рупе, па врхом штапа подвученим под челик баци га у правцу других играча који га чекају да га ухвате или да му не дају далеко да оде. Онај који га од играча ухвати, смењује бацача, или онај који погоди бацачев штап, који сад опет преко исте рупе положен лежи. Кад погоди штап, заузима место бацача, а побеђени иде међу остале играче да хвата или да се брани. — У RJA. čèlik м., али нема овог другог значења.Тур.čeliqУ В. исп.кли̑с(1. и 2.) и вириз.