чѐло, n.1.die Stirn, frons. 2.горње челоvideзачеље. 3.чело главе, zu Kopfe, zu Häupten, ad verticem. 4.(у Рисну)дванаест сахата времена, н. п. дан је („од ждрака до мрака“) једно чело а ноћ је једно чело, а дан и ноћ су два чела (cf.ред4): дошао сам из Рисна у Корјениће за једно чело, т. ј. 12 сахата.
Речник косовско-метохиског дијалекта
че̏ло, а и челе̏та ср.: У̏дари га га сас држа̏ло по челе̏ту, пр̏сну му гла̑ва. — У че̏ло(тј. у врх). — Че̏ло гла̄ве̑(више главе). — У RJA. 1. čèlo ср.