Српски рјечник

1. че̑ст, f. 1. Дубр.) чим се причешћујеvide честица. 2. Сријему) in der Redensart: од чести, н. п. зна, т. ј. помало, zum Theil, ex parte.
2. че̑ст, че́ста, то (че̑сти̑, та̑, то̑, comp. че̏шћи̑) dicht, densus. [cf. густ 2 и густ 3.]