чиви̏ја, е ж. клин најчешће дрвен: Уда̏ри му то̄де̑ једну чиви̏ју. — Искочи̏ла му чиви̏ја. — Кундраџи̑ске чиви̏је (дрвени клинчићи за укивање ђона). На колима клин који се удари кроз осовину да не да точку да испадне. Фиг. подвала, превара: Отво̏ри ȍчи, Приште̑вци ће ти уда̏рит чиви̏ју, па да је не зна̑м ка̏ко. — У RJA. čìvija ж. Тур. čivi им. ексер разне врсте и величине; чиода.