чимба̑ри м. мн. некаква гвоздена направа што може да се скраћује и продужује и на крајевима има зупце, а служи да држи на разбоју платно растегнуто док се тка. — У RJA.
ćȉmbȃri м. мн. Перс.
čenber им. обруч, гривна, луб. Тур.
čambar опруга од метала са зупцима на крајевима за затезање платна при ткању на разбоју.
Исп. чампа̑р.