чини̏ја, е ж. до скора се тако звао тањир и сваки суд што је био од печене земље или порцулана стране израде. — У RJA. čìnija ж. Тур. čin им. Кина; ćini прид, кинески производ, из Кине; тако се звали судови које су се првобитно доносили из Кине; керамичке разне ствари, каљеви, порцуланске плочице.
чѝнија, -е̄, ж. — ћаса, шерпа. — Спремићу салату у велику чинију.