Српски рјечник

чо̀вјек (чо̏вјек), чо̀вјека (човјѐка) m. (јуж.) [cf. чоек, 1 чок] 1. der Mensch, homo. 2. der Mann, vir, maritus [vide муж 1]: мој човјек; Не може бити човјек, докле га жена не крсти (т. ј. док се не ожени).

Речник дубровачког говора

/ чо̀вјек / изр. кру̏х о(д) чо̀вјека (чо̀јека, чо̀ека) предобар човјек. – Му̑ж ти је кру̏х о(д) чо̀вјека. чо̏вјече тако се ословљавао или дозивао непознат мушкарац коме се по вањском изгледу (одјећи) није могло обратити са „госпару”. – Чо̏вјече, ко̀лико ћеш ми у̀зе̄т за о̀дније̄т ва̀лӣжу на шта́цију?
чо̀јек м (и: чо̀ек, чо̀вјек) човјек, мушкарац. – У̀зе̄ћу чо̀јека да ми ишѐга̄ др̀ва.