Српски рјечник

чо̀вјек (чо̏вјек), чо̀вјека (човјѐка) m. (јуж.) [cf. чоек, 1 чок] 1. der Mensch, homo. 2. der Mann, vir, maritus [vide муж 1]: мој човјек; Не може бити човјек, докле га жена не крсти (т. ј. док се не ожени).

Речник дубровачког говора

/ чо̀вјек / изр. кру̏х о(д) чо̀вјека (чо̀јека, чо̀ека) предобар човјек.Му̑ж ти је кру̏х о(д) чо̀вјека. чо̏вјече тако се ословљавао или дозивао непознат мушкарац коме се по вањском изгледу (одјећи) није могло обратити са „госпару”.Чо̏вјече, ко̀лико ћеш ми у̀зе̄т за о̀дније̄т ва̀лӣжу на шта́цију?
чо̀јек м (и: чо̀ек, чо̀вјек) човјек, мушкарац.У̀зе̄ћу чо̀јека да ми ишѐга̄ др̀ва.