Српски рјечник

чу̑н, m. (loc. чу́ну) 1. der Kahn, cymbula. cf. [каик, смртњак, чуница, орманица], ораница. 2. Рисну) vide чунак 1.

Речник косовско-метохиског дијалекта

чу̑н се још по где где може чути, готово потпуно га је заменила реч ме̏ћик. Перс. ǵula тур: čulha ткач.