Српски рјечник

ша̏качки̑ adv. н. п. јести, т. ј. шакама, mit der Hand, vola, cf. шакаиле.

Речник косовско-метохиског дијалекта

шака̏чки прид.са рукама, раширених шака: Како га у̏дари, он се теке пре̏врну шака̏чки у каљи̏ште.У Br. Iv. šȁkačkî прил.