Српски рјечник

ша́мија,* f. Art Kopftuch der Frauen, veli genus. [cf. ђемелија, јеменија].

Речник косовско-метохиског дијалекта

ша̄ми̏ја, е ж. убрус, марамица: Да̑ј ми, же̏но, ша̄ми̏ју да ми се на̑ђе у џе̏п.Шмр̏кни но̑с сас ша̄ми̏ју.До̏нео пу̏ну ша̄ми̏ју ја̏бука.Са чаршије шарене ша̄ми̏је (нп.). Бање. — У Br. Iv. šámija ж., али тамо друго значи. Арапски šammi прид. мушк. рода, šamije прид. ж.

Речник говора јужне Србије

шами́ја ж (перс.) (тур. şame) танка марама којом жене повезују главу, повезача (Врањско Поморавље).