ша̄рпе̑љ, ша̄рпе̏ља м. кожна опрегача, коју употребљавају неки мајстори да не би прљали одело радећи као ковачи, грнчари, обућари: О̏бриса ру̑ке сас ша̄рпе̑љ па се̏де да ру̑ча. — Раније у тур. војсци били су неки војници наоружани халебардама, а носили су ша̄рпе̏ље и ишли су на челу батаљона. Бирани су по избор момци, а по висини све су надвисили. — У Br. Iv. šàrpelj м.