ше̏р, а м. и прид. непр.зло: Те̏ке док ти ја не учи̏ним неки ше̏р, не̑ћу те оста̏вит.Гојб. — О̑н ги у̏чини ше̏р, те изгуби̏ше толи̏ку се̄рми̏ју. — Ше̏р себе̏п ти си би̏јо. — Те̏бе је Бо̑г за ше̏р јарати̏сао.= прид.лукав, паметан, препреден: Мло̏го ше̏р де̑те и̏скочи. — Тако̑ ше̏р дево̑јче што је тоно̑ Ша̄ки̏но не мо̏же се ка̄за̏т. — Најмлађија на̏јшерија: ја̑ би дра̑го најфоле̏ла (нп.).Расн. — Ше̏р је о̑н, ње̏га нико не мо̏же да прева̏ри. — У Br. Iv. н.Арап.šerr им. зло, супротно од добро;рђав посао;свађа,кавга,фиг. рђав човек, интригант.= прид.злочест.
Речник говора Прошћења
ше̏р, шѐрета, м. — лукавац, препредењак, пакосник. — Пушти ти њега, то је шер милет, шери се.