шерѐмет[*], m. у овој загонеци: Шеремет мет, краљев зет, | За вратима стоји, ђевојке проси [мачка и миш].
шереме̑т, а м. У некаквој као пошалици говорила су некад деца: Де̑те шереме̑те. — У Br. Iv. šerèmet м. из загонетке. Тур. šeremet прид. неваљао, рђав; неваљашко, безочник. Иначе у ЕЧ., VIII, 165 помиње се у Солуну као име неке особе:Šeremet.