ши́пак, пка, m.1.(у Ц. г. и у приморју)Granatapfel, malum granatum [punica granatum L.; cf.љутак; медун1, сладун1, пуклаш]. 2.(у Лици)der Rosenstrauch, rosae frutex [rosa L.; cf.шипурика (шепурика), шипчаница]. 3.(österr. Hetschepetsche) die Hagebutte, fructus (bacca) rosae [L.]caninae. [cf.шипурак, сврбигуз]. Искесио зубе као лисица на шипак.4.хоћеш шипак! eine Feige, wird nichts daraus, non auferes. [cf.њака]. 5.у јунца оно на врх рога, што послије спадне: још моме волу ни шипци нијесу спали.
Речник говора јужне Србије
шипа́к мв.шип„Он је ре́кај да донесе́ш шипа́к из шу́му да га кале́ми”(Големо Село).
Речник дубровачког говора
ши́пак, ши́пка m ген. мн.ши̑па̄ка̄нар, стабло и плод. – Про̏шле̄ го̏дине̄ је би̑ло ши̑па̄ка̄ колико̀ хоћеш.