шке́мбе с(перс.)(тур.işkembe - желудац; трбух). „Негмечи́ја си га шке́мбе”(Врање).
Речник дубровачког говора
шке́мбе жженска особа са више или мање израженом тјелесном маном, али се тако у шали обичава рећи и нормалној особи. – Је̏с о̀на шке́мбе, ма зна̑ ѝ може све̏ у̀ кући учѝнит. – Шке̑мбе јѐдна, ка̏ко си мо̀гла и про̀мислит да сан се на́ те наје́дила?